Komentari dogadjaja iz mog ugla

ODBOJKA - TRENUCI SLAVE

gidra | 22 Oktobar, 2018 19:39

ODBOJKA - TRENUCI SLAVE
 
Srbija dočekala svoje šampionke!!!
Naše zlatne odbojkašice stigle u domovinu!!!
Sada juriš na olimpijsko zlato u Tokiju 2020.godine!!!
Zoran Terzić je na kormilu reprezentacije 2002.godine, uspostavljen je kontinuitet i od tada kreće uspon ženske odbojke, iako je on godinama osporovan i omalovažavan!!!
Sve je krenulo od one čuvene bronze na SP u Japanu 2006.godine i evo već dugih 12 godina ženska odbojka je u svetskom vrhu, kao što je muška odbojka koja je već više od dve decenije u vrhu svetske muške odbojke!!!
 
Srbija je dočekala svoje šampionke.Naše zlatne odbojkašice sletele su sinoć na Aerodrom u Beogradu i stigle u svoju domovinu.Danas su imali doček ispred Starog dvora u Beogradu.Odziv ljudi nije bio veliki, pošto se nije okupilo ni 10 000 ljudi.Pomalo su dočeci već postali prevazidjeni, jer se dogadjaju po nekoliko puta godišnje.Neki pate od uspeha u fudbalu, pa bi samo u tom slučaju došli da pozdrave neki uspeh.To će teško dočekati, jer mi u seniorskom fudbalu nećemo nikada zableziti neki zapažen rezultat.U samom fudbalu oko reprezentacije nalaze se najgori ljudi, mešetari, razni sumnjivi menadzeri i ostali.Dok u odbojci i u mnogim drugim sportovima, delujemo na samim takmicenjima kao jedna porodica.U fudbalu to nije slučaj.Nema sanse da se desi da u odbojci, košarci,vaterpolu bude oduzeta kapitenska traka nekom našem kapitenu, kao što se desilo pred samo SP u fudbalu.Zato će ovi uvek biti ponos, dok će ovi biti bruka.Nije uvek bilo sve sjajno u ženskoj odbojci.Muškarci su dominirali posle sankcija 1995.godine, dok ženske odbojke nije bilo nigde još čitavu deceniju.Ali onda kreće da se budi i ženska odbojka.Zoran Terzić je postavljen na čelo državnog tima 2002.godine i već 16 godina je selektor Srbije ili tada u početku SCG.Iako mnogo puta osporavan i omalovažavan, mada bilo je debakla naravno, kao na OI 2012.godine kada smo bili pretposlednji bez ijedne pobede, ali ovim zlatom Terzić se upisao u istoriju srpske odbojke i sprskog sporta, kao uostalom i sve naše sjajne odbojkašice.Bitan je kontinuitet za uspehe, koji nikad nismo imali u fudbalu.Pored nesto slabijih rezultata nase selekcije, prakticno ceo jedan olimpijski ciklus, Terzic je ostao selektor i to se pokazao kao odličan potez.Bilo je mnogo nezadovoljnih, pricalo se o sukobu izmedju njega i Anje Spasojević koja je od 2006.godine bila nasa najbolja igracica, mnogi su smatrali da će ovaj sport krenuti piutem fudbala i rukometa, gde u Srbiji ne vlada bas zdrava konkurencija.Ali nije bilo tako pošto su u odbojci stvari postavljene na mnogo drugačiji način.Do 2002.godine tadasnja SCG nije ucestvovala ni na jednom takmicenju.Tek od EP 2003.godine selekcija SCG uspeva da se plasira i osvoji 9.mesto.Na EP 2005.godine osvojili smo pod istim imenom 7.mesto.Bio je ovo početak uspona ženske odbojke.Zanimljivo da ženska odbojka praktično nije postajala za vreme SFRJ.Osvojena je tek jedna medalja i to na EP davne 1951.godine kada smo osvojili bronzanu medalju.Vise nikada nismo ni primirisali borbi za medalje, niti smo stigli do top 5 u Evropi.Pored te bronze, najbolji rezultati na EP bili su nam 1958.godine kada smo osvojili 7.mesto i bilo je nekoliko 8.mesta na EP(1963,1975,1989).Tadasnja SFRJ je samo jednom igrala na SP i to 1978.godine kada je osvojeno 16.mesto.Nikad više, sad kao Srbija stigli do svetskog zlata.Zaista neverovatno.Nikada kao SFRJ nismo učestvovali na Olimpijskim igrama.Zato ovi sadasnji podvizi deluju bas nestvarno.Ali je tako.Odbojka je tek počela da se igra kada je prestala da postoji SFRJ, što je zaista neverovatno.Bukvalno posle raspada, samo Srbija igra odbojku od svih bivših republika iz SFRJ.Od te 2006.godine kreće žetva medalja sa najvecih takmicenjima.Naravno bilo je padova i losijih plasmana, pre svega očajno odigran turnir na OI 2012.godine, ali je bilo jasno da je ženmska odbojka u svetskom vrhu.Tako su naše odbojkasice krenule putem svojih muskim kolega i postale heroine.Od 2015.godine dolazi na scenu jedna generacija za koju se pretpostavljalo da može da ostvari i nadmasi prethodnu selekciju predvodjenu Anjom Spasojevic,Jovanom Brakocevic,Jelenom Nikolic, Vesnom Čitaković Djurišić, Ivanom Djerisilo,Natasom Krsmanovic.Jedino što je zajedničko za obe ove generacije srpskih odbojkasica je Maja Ognjenović.Nadamo se da će predvoditi nas tim i na OI u Tokiju 2020.godine.Na prvom SP te 2006.godine posle jedinog učešća SFRJ 1978.godine kao SCG poslednji put pod tim imenom, inače nijedna igračica iz Crne Gore tada nije igrala u reprezentaciji, otisli smo sa malim ocekivanjima i nismo se nadali nekom velikom rezultatu.Ali odmah na startu SP pobedili smo Italiju(3:1) tadasnjeg svetskog vladara,Pala je i Kuba(3:1) takodje odbojkaška velesila koja je osvajala medalje i bila šampion i na OI i na SP.PObedili smo Peru sa 3:2, ekipa koja je takodje znala da osvaja medalje na OI i SP.Cinilo se da mozemo daleko.Tako je i bilo.Pobedili smo i tada šampiona Evrope Poljsku sa ubedljivih 3:0 u drugoj fazi.Trebala nam je pobeda protiv Kineskog Tajpeha u poslednjem kolu druge faze i slavili smo sa 3:2 i otisli u borbu za medalje.Srbija je dobila jos jednu ekipu koja moze da osvaja medalje na velikim takmicenjima.U polufinalu nismo imali sanse protiv Brazila i poraz od 3:1 bio je ocekivan.U borbi za bronzu pobedili smo opet Italiju sa 3:0 i stigli do bornze, koja je bukvalno sijala kao zlato, jer se niko tome nije nadao.Na EP 2007.godine dosli smo sa ocekivanjima da mozemo opet do dobrog rezultata.Ali trebalo je biti bolji od tadasnjih sila Italije,Rusije koja je bila SP bas iz te cuvene 2006.godine i Poljska koja je bila smapion Evrope 2005.godine.Na tom EP 2007.godine osvojili smo prvu medalju za Srbiju kao samostalnu drzavu, jer je SCG otisla u istoriju godinu dana ranije.U polufinalu pobedili smo bas Poljsku sa 3:0, dok smo u finalu izgubili od Italije sa 3:0, koja je bila dominantna u tom trenutku sa naturalizovanom crnoputom igracicom Aguero.Srebro je zaista bio ogroman uspeh.Pored sjajne Anje Spasojevic na tom EP briljirala je tada mlada Jovana Brakočević.Na OI 2008.godine u Pekingu i nasem prvom ucescu trebalo je ne obrukati se.Nismo bili losi, ali bilo je jako tesko biti ispred sila van Evrope kao sto su Brazil,SAD,Kuba i KIna.Pored Rusije,Italije,Poljske i nadolazece Turske.Izgubili smo u cetvrtfinalu od Kube sa 3:0 i san o medalji je rasprsen.Na tim OI gledali smo u polufinalu sve selekcije van Evrope.U finalu je Brazil pobedio SAD sa 3:1, dok je Kina u borbi za bronzu bila bolje od Kube sa 3:1.Usledilo je EP 2009.godine los plasman naseg tima i osvojeno je samo 7.mesto.Italija je odbranila titulu pobedivsi u finalu takodje nadolezecu silu Holandiju sa 3:0.Dosli smo na SP 2010.godine gde smo branili bronzu osvojenu pre četiri godine.Ali nismo mogli u borbu za medalju.Zauzeli smo 8.mesto.Rusija je odbranila zlato, pobedivsi Brazil kao i cetiri godine ranije takodje istim rezultatom 3:2.Doslo je EP 2011.godine, kada smo bili domacini i nadali se najvecim dometima.Tako je i bilo.Iako nismo igrali kako treba u grupi, kada je to bilo najpotrebnije u borbi za medalje, bili smo najbolji.Mnogi sigurno pamte sjajne duele u polufinalu i finalu.U polufinalu posle prave drame slavili smo protiv Turske sa 3:2, dok smo u finalu pobedili Nemačku sa takodje 3:2, iako smo u cetvrtom setu imali veliki zaostatak i cinilo se da nema nista od zlata.Te 2011.godine osvojili smo po 1.put medalju u Svetskom Gran priju, sto je isto sto i Svetska liga za muskarce i sadasnja Liga nacija u obe konkurencije.Osvojili smo bronzanu medalju u nasem prvom ucescu u tom takmicenju.Dosla je ta olimpijska godina.Nadanja su bila velika, ali rezultati su izostali.Jedva smo se plasirali kroz kvalifkacije na OI.Tamo nije bilo dobro.Zabelezeno je svih pet poraza i očajno 11.mesto.Od nas je bio slabiji samo nejaki Alzir.Osvojili smo samo dva seta protiv Kine i Juzne Koreje, dok smo sa nulom izgubili od Brazila,SAD i Turske.Jesu sve svetske sile, ali porazi su bili katastrofalni.Pre toga smo u Gran priju osvojili takodje lose 11.mesto i cinilo se da je ovo kraj za Zorana Terzica na kormilu selekcije.Pozvan je na odgovornost, ali ostavka i smena je izostala.Terzic je nastavio da vodi selekciju Srbije.Sad kada znamo sta se dogodilo, jasno nam je da je to bilo dobro za nas tim, ali tada nije izgledalo tako.Delovali smo nemocno na terenu, cinilo se da Terzic gubi kredibilitet, da suvise viče i urla na igračice.Većina je bila za njegovu smenu.Ali on je preziveo, pa postao čovek zapisan u istoriji svetske odbojke naravno i nase.Krenuo je uspon u 2013.godini.Ali ne nesto preveliki.Na EP 2013.godine zauzeli smo 4.mesto.Izgubili smo u polufinalu od Rusije sa 3:0, vrlo ubedljivo, tada stvarno prejake Rusije.U mecu za bronzu porazeni smo od losijeg tima od sebe, posto nas je savladala Belgija sa 3:2.U grupi smo cak porazeni od Bugarske sa 3:2.Smena Terzica opet se postavljala kao pitanje, kako njemu, tako i u nasoj organiziciji i savezu.Iako je 4.mesto na ovom EP oznaceno kao neuspeh, osvajanjem bronzane medalje u Svetskom Gran priju donekle su ublazile neuspeh na EP.Terzic je ostao.Na SP 2014.godine, iako nismo stigli do medalje posto je osvojeno je 7.mesto.Nismo imali sanse za medalju.SAD je postao sampion Sveta po 1.put u svojoj istoriji pobedivsi Kinu u finalu sa 3:1.Ali krenulo je na bolje posto su dosle nove igracice koje su pocele da stasavaju kao sto su Milena Rasic,Brankica Mihajlovic,Stefana Veljkovic i tada po prvi put Tijana Boskovic.Takodje smo i u Gran priju zauzeli 8.mesto.Onda dolazi 2015.godina koja je prekretnica za nas tim.Na Svetskom Gran Priju smo osvojili 8.mesto, ali smo zato na Svetskom kupu osvojili srebro, sto nas je odvelo direktno na OI u Rio De Zaneiro.Na EP 2015.godini stigli smo do bronzane medalje.U grupi smo pobedili Nemačku,Češku i Rumuniju sa po 3:0, sto je bila najava dobrih igara na ovom EP.U cetvrtfinalu pobedjena je Belgija sa 3:1, pa joj je vracen dug od pre dve godine kada smo izgubili od njih mec za bronzu.Ipak u polufinalu posle velike borbe nismo mogli bolje protiv sjajne Rusije i poraza od 3:1.U mecu za bronzu deklasirali smo Tursku sa 3:0.Srbija opet dolazi na svetsku i evropsku scenu.Rusija je u finalu razbila Holandiju sa 3:0.Olimpijska 2016.godina budila je nade da mozemo nesto uciniti.Stasala je koliko toliko maestralna Tijana Boskovic.Zrtvovali smo Gran pri i zauzeli skromno 7.mesto, sa prakticno drugim timom.Dosao je i cuveni Rio.Dobre igre u grupi i poraz od SAD 3:1.Ali smo razbili Kinu sa 3:0.Takodje smo sa 3:0 pobedili Italiju i Portoriko.Izgubili u nevaznom mecu od Holandije sa 3:2.Ali onda krece istorija.U cetvrtfinalu razbijena Rusija sa 3:0.Rezultat prvog seta sve govori, cak 25:9, za sjajni srpski tim.Djevuske se nisu obrukale u sledeca dva seta, pa su osvojili prvo 21, pa onda  22 poena, ali Srbija je otisla u borbu za medalje.Onda dolazi najveci meč u istoriji srpske zenske odbojke.U polufinalu u spektakularnom meču, pobedjena je selekcija SAD sa 3:2.Dugo ce se pamtiti neverovaan peti set koji smo dobili sa 15:13.U finalu poraz od Kine sa 3:1 i osvojeno srebro zaista je bilo veliko, pogotovo sto su mnogi drugi nasi sportisti briljirali, kako u ekipnim tako i u pojedinacnim sportovima.Revansirala nam se Kina za poraz u grupi, ali onda kada je to bilo najvaznije.U 2017.godini trebalo je potvrditi da je Srbija postala prava zenska odbojkaska velesila.To je i ucinila.Na Svetskom Gran priju osvojena je 3.bronzana medalja.EP u Azerbejdzanu 2017.godine pokazalo je nevidjenu dominaciju Srbije.Zabelezili smo šest lakih pobeda i suvereno osvojili zlato pobedom nad Holandijom od 3:1 u finalu.Onda eto dolazi na red istorijska 208.godina.U Ligi nacija koja je promenila ime i vise nije Gran pri, sa izmenjenim timom osvojili smo 5.mesto, ali smo otisli na finalni turnir, final 6.Onda je doslo SP u Japanu.Pet sigurnih pobeda od po 3:0 u grupi nad Brazilom,Dominikanskom Republikom,Kazahstanom,Kenijom i Portorikom.Zaista pobeda nad Brazilom bila je imprsivna, tu je vec mozda bilo jasno da ovaj tim moze do samog kraja, posto nikad nismo Brazil pobedjivali na OI i SP, vec samo u Gran priju u nevaznim mecevima.U drugoj fazi sa maksimalnih pet pobeda bez izgubljenog seta bilo nam je dovoljno dve pobede.Odmah smo slavili protiv Meksika i Nemačke takodje sa po 3:0 i otisli u treći krug 2.kola pre kraja.Mecevi i porazi protiv Japana(1:3) i Holandije(0:3), nista nam nisu znacili posto smo vec ranije obezbedili plasman u final 6.U final 6 medju top 6 najboljih na Svetu odmah smo razbili domacina Japan sa 3:0.Prakticno smo vec tada obezbedili odlazak u polufinale.Trebalo je cudo da se desi da ne odemo tamo, jer je recimo morao Japan da dobije Italiju sa 3:0, mi da izgubimo od Azurina sa 3:0, ali uz mnogo slab poen kolicnik.Italija je pobedila Japan, mi smo kolo pre kraja otisli u polufinale.Mec sa Italijom u poslednjem kolu nije nista znacio, ali smo slavili sa 3:1 i izbegli Kinu u polufinalu.U polufinalu opasna Holandija, ali pobeda uz veliku borbu i 3:1 za Srbiju.Vec opisano finale, nema potrebe ponovo opisivati, tu dramu, ushicenje,srecu i neizmernu kolicinu radosti zbog pobede u finalu nad Italijom od 3:2.Srbija je na krovu Sveta.Sad dolazi OI u Tokiju 2020.godine, gde se nadamo da bi ove nase gracije mogle da osvoje bukvalno sve. 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb